Bunarska konstrukcija bušenog bunara se sastoji od taložnika, vodoprijemnog dela – filtera i nadfilterske cevi u koju se ugrađuje potapajuća pumpa za crepenje vode. Dubina ugradnje filtarske konstrukcije definisana je dubinom zaleganja vodonosne sredine iz koje se vrši eksploatacija voda. Šljunčani zasip ima ulogu da propusti vode kaptiranog sloja u konstrukciju, onemogući peskarenje (unos sitnih čestica u konstrukciju) i obrušavanje zidova bušotine. Tip filtra zavisi od granulometrijskog sastava vodonosnog horizonta. U nadfilterski deo se ugrađuje potapajuća pumpa za potrebe crpenja voda. Eksploatacioni bunar treba da obezbedi optimalnu količinu vode koju može da oda kapitrana vodonosna sredina sa minimanim sniženjem statičkog nivoa.

Kopani bunari predstavljaju alternativu bušenim bunarima koji se izvode u intergranularnoj sredini debljine od 5 do 20 m (Lazić, 2005). Najčešće se koriste za potrebe vodosnabdevanja domaćinstava i manjih industrijskih pogona, navodnjavanje poljoprivrednih površina. Najčešće su kružnog poprečnog preseka, prečnika oko 1 metar. Nemaju filterski deo, već se priliv voda u bunar odvija kroz dno objekta. Savremeni način izrade jeste ugradnjom betonskih prstenova od vrha do dna, korišćenjem mašinskih granitura – grajfera.